Sjećamo li se tog eufemizma za komunistički režim, za jednopartijski sistem u SFRJugoslaviji?

Srećom više ne živimo u mraku jednoumlja te “tamnice narodâ”.
Danas, nakon perioda bezumlja u kojem smo se izborili za pluralizam jednoumljâ – svako živi u mraku svog jednoumlja, u tamnici sopstvenog  naroda.

 

Individualizam je jedino jednoumlje koje je ok. Pogotovo ako niko drugi ne dijeli tvoje mišljenje.

Onda je to stvarno jednoumlje: jedini si koji tako misli.

Osim ako su vas dvojica.

Onda bi ste se dvoumili.

Dvoumili biste se oko toga da li je vaše istomišljeništvo začetak nekog novog jednoumlja, tj. da li ste dužni da kontrirate jedan drugom insistirajući na “nazor pluralizmu mišljenja” i originalnosti, što bi vas ubrzo izbezumilo.

 

Neko reče da je SFRJ zlo.

Nevjerovatno je kako to isto ponavljaju radikalni srpski, hrvatski i bošnjački nacionalisti podjednako i sa jednakom emocijom. Svi oni misle da je SFRJ zlo.

I to je nekakvo jednoumlje.