Problem nije u narodima. Problem je u njihovoj konstitutivnosti, štoćereć: u nacionalizmu “državotrovnih” naroda.

Otrovali se nepismeni narodi idejom države i tako smo od zajedničke “tamnice naroda” došli do “narodnih samica”. Obolili nezdravi narodi od države i svaki hoće svoju državicu. Svaka etnija želi svoju teritoriju, svoje granice, svoju vladu, parlament, ministre… I ne treba im niko… (To se zove samozapošljavanje, ako malo razmisliš o tome.)

Država nije loša zamisao, nemojte me pogrešno shvatiti. Država ima smisla. Neko mora da ti čuva leđa dok radiš, dok proizvodiš, dok nosiš pazar u banku. Neko mora da obezbijedi osnovne uslove za život i rad, javni red i mir dok mi riljamo i proizvodimo bruto nacionalni proizvod.

 

 

 

Država je nužno zlo.

Pravna država ne bi bila ni potrebna da ljudi nisu pokvareni, ali pošto smo pokvareni  neko mora da glumi “nepokvarenog” pa da nas dovodi u red za naše pare. To ti je taj “društveni ugovor”: moraš priznati sebi da ti je potreban neko ko će da te opominje i kažnjava ako pretjeraš. Drugim riječima, ako želiš da se dovedeš u red – moraš platiti sebi fitness trenera jer sam sebe nikad nećeš natjerati da se pridržavaš većine stvari za koje znaš da treba ili ne treba da radiš.

Međutim, naučili smo da je država dobar sluga, ali loš gospodar. Kao i vatra. Začas se otme kontroli, rasplamsa, i proguta sve što imaš, sve što si čuvao, sticao.

Državni aparat se pokvari, ulijeni, ugoji i vremenom pretvori u neradnika, u bezobraznika koji sjedi, ždere, tovi se, provodi i utjeruje dugove, podiže namete i kredite da finansira svoje rastuće potrebe, tovari porezima i dugovima leđa privatnika, radnika-proizvođača i distribuira iz budžeta po raznim osnovama raznoraznim uhljebima, neradnicima i zgubidanima u zamjenu za lojalnost na izborima. Postane samoj sebi svrha i gleda da izgura do prvog u mjesecu, a poslije ganja neku novu tranšu.

U prvom redu i u prvo vrijeme služi sebi i svom narodu da pravda i legalizuje pljačku drugih naroda, građana/pojedinaca koji nemaju svoje države (barem ne u blizini) da ih odbrani. Onda, u drugom poluvremenu služi da opravda i legalizuje pljačku sopstvenog naroda u ime istog.

To sve, opet ponavljam, nije do države kao države, moderne države kao ideje, koncepta. To je do ljudi koji njom upravljaju. Ne možemo kriviti automobil kao izum za saobraćajne nesreće koje se dešavaju na putevima i cestama. Tu i tamo otkažu kočnice, pukne guma, pojavi se neki tehnički problem koji prouzrokuje to da se automobil otme kontroli, ali uglavnom se radi o nesavjesnim vozačima. Oni su glavni uzrok saobraćajnih nesreća.

Znači država je solidan izum. No to što ona nastoji da zagospodari životima i imovinom svojih građana da bi nahranila nezasite apetite i finansirala raznorazne poroke monstruozno i nadasve nezdravo ugojenog državnog aparata – to je do društva, jer: kakvo društvo – takva i država.

Društvo je raspojasano, neumjereno, nezasito, kabadahijsko, poročno, toksično, slabopismeno i neobrazovano. Nema empatije, nema solidarnosti, nema grižnje savjesti. Džon obraz. Najgori, najbeskrupulozniji i najnamazaniji se probiju na pozicije i onda imamo državu i državni aparat koji je ekstrakt zla sa dna kace. Imamo pokvarenu, disfunkcionalnu, rastrošnu, kabadahijsku, kriminalnu državu.

Znači, generalno, država je dobra zamisao, samo se u međuvremenu u praksi pokvarila jer je na ovim našim prostorima upala u loše društvo.