Preksinoć smo imali partijski sastanak u opštinskoj organizaciji u Centru. Drugovi su odlučili stati na moju stranu. Naravno, i razumljivo, neki su mi zamjerili način na koji sam se izrazio na Glavnom odboru i prema “drugovima” iz TK.

Ja sam im rekao da sam prethodno pokušavao sa naučnim traktatima, sa satirom, sa molbama, na sve moguće načine da doprem do razuma, ali niko nije slušao.

Sada su, očigledno, mnogi čuli i razumjeli poruku.

Vidite:

Ono čemu vi sada svjedočite: javnom linču u medijima, na mrežama – tome ja svjedočim svakodnevno posljednjih 20 godina, a naročito mjeseci. Ja ovo sve znam – samo vi to niste znali.

Sve ovo što čujete o meni sada – ja slušam dvije decenije.
Napamet znam šta će mi reći i šta se sve može reći. Bio ja dobar, fin, zabavan, bio šarmantan – bez obzira na moje riječi ili manire – isto mi dođe – dnevna doza zlostavljanja ne izostaje.

Doduše, nisam imao posao da bi me na poslu šikanirali i zlostavljali oni koji i vas disciplinuju na vašem radnom mjestu, ali drago mi je da je ono što ja privatno živim, konačno, na najspektakularniji način, isplivalo u javnom prostoru, da su mnogi kripto-fašisoidni sugrađani konačno “izašli iz ormara”.

Jer često su mi prijateljk znali reći, kada im se povjerim, da možda malo pretjerujem, da umišljam, da “nije to baš tako”.

A i znam da su mnogi umorni od toga da budi građani drugog reda u ovoj diktaturi.

Od predizborne pa naovamo se Bakirov tim za odnose sa javnošću (koji finansira Turski AKP) bio naročito naklatio na mene, a vidim i da se gospodin direktor iz Kalesije prepoznao u “ruralnoj Tuzli” tako da mi je naročito drago da je moje j*banje majke kvislinzima i fašistima došlo do ušiju onih kojima je namijenjeno, sudeći po tome da su radili u tri smjene, i vikendom, da me razapnu.

Izvinjavam se unaprijed i svim likovima koji se prepoznaju u dolenavedenoj slici Hijeronimusa Boša.